Република Српска

Манастир Моштаница један је од најстаријих манастира у Босанској Крајини. Налази се скривен у Козари поред рјечице са истим именом – Моштаница, 12 километара источно од Козарске Дубице. Према једном предању манастир је задужбина Немањића, а према другом подигнут је 1113. године на мјесту погибије Светог Теодора Тирона. Познато је и предање по којем је Моштаницу подигао Хасан-паша Предојевић у 16. вијеку. Као и већина других манастира на овом подручју, и манастир Моштаница имао је бурну прошлост – рушен је па обнављан чак девет пута.

Фотографију уступила Туристичка организација Републике Српске. Аутор фотографије: Марина Тешић

Спомен-комплекс на Мраковици дио је Националног парка „Козара”, који је званично основан 1967. године. Овај споменик подигнут је у знак сјећања на борце и народ козарачког краја који су страдали у Другом свјетском рату. На Козари се одржавају бројни књижевни сусрети, ликовне колоније и разне друге манифестације.

Фотографију уступила Туристичка организација Републике Српске. Аутор фотографије: Драган Павичић

Храм Свете Тројице налази се у Бањој Луци. У његовом дворишту је смјештен Владичански двор епископа бањолучког. Храм је првобитно изграђен у вријеме Краљевине Југославије, али је порушен током Другог свјетског рата. Нове комунистичке власти након рата нису дозволиле обнову овог храма у центру Бање Луке, већ су на његовом мјесту изградиле Споменик палим борцима. Вјеровало се да храм више никада неће бити обновљен, те се приступило изградњи новог храма Свете Тројице, на новој локацији, сличног изгледа и истог имена као порушени, као успомена на њега. До 2009. године он је био Саборни храм епархије бањалучке, када је ту улогу преузео обновљени – новоизграђени Храм Христа Спаситеља у центру града, гдје је до рушења 1941. године постојао Саборни храм Свете Тројице.

Фотографију уступила Туристичка организација Републике Српске. Аутор фотографије: Бојан Руњић

Један од симбола Бање Луке – Храм Христа Спаситеља у центру града. До 1941. године на овом мјесту се налазио Храм Свете Тројице, који је тада порушен. Године 2009. на мјесту некадашњег Храма Свете Тројице изграђен је Храм Христа Спаситеља, по узору на претходно срушену богомољу.

Фотографију уступила Туристичка организација Републике Српске. Аутор фотографије: Јелена Рончевић

Тврђава Кастел је најстарији историјски споменик у граду Бањој Луци. Најстарији трагови насеља на подручју Бање Луке су остаци неолитског градинског насеља који су управо пронађени на простору градске тврђаве Кастел. Кастел се налази у средишњем дијелу града, који доминира лијевом обалом Врбаса. На овом мјесту су пронађени поред остатака неолитског градинског насеља и налази из античког, словенског и турског периода. У прошлости, Кастел је био јако војничко утврђење и штитио је котлину Врбаса од непријатељских налета. Тврђава је са свих страна опасана дебелим каменим зидовима, а у њеној унутрашњости се налази љетна позорница, игралиште за дјецу и бројни други садржаји.

Фотографију уступила Туристичка организација Републике Српске. Аутор фотографије: Исак Лончар

Да би се загријали, још у давна времена људи су пронашли начин како да памук, вуну, лан и конопљу упреду у танке нити. Њиховим укрштањем правили су ткање те прву одјећу и предмете за опремање домаћинства. Те танке нити, уплеле су се и у најстарији ручни вез на Балкану, Змијањски вез. Од средине 19. вијека задржао је тамноплаву боју и орнаменте на тканини вежене крсташком техником. Орнаменти представљају коло/Крајишко коло, централни мотив везених украса, у облику цвијећа и ромбова, које је симбол породице, огњишта и вјере у заједништво. Змијањски вез је 2014. године увршћен на репрезентативну UNESCO листу нематеријалног културног насљеђа и тако је постао свјетско добро.

Фотографију уступила Туристичка организација Републике Српске

На простору Републике Српске сачуван је велики број брвнара – цркава грађених од дрвета. Једна од њих је и православна црква брвнара посвећена Светом Николи која се налази у насељеном мјесту Романовци, на подручју општине Градишка. Поуздани писани трагови о времену њеног настанка не постоје. Међутим, према облику и димензијама, те чињеници да нема апсиду, може се закључити да датира из XVIII вијека. Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине, прогласила је ову градитељску цјелину националним спомеником.

Фотографију уступила Туристичка организација Републике Српске. Аутор фотографије: Дејан Паспаљ

У селу Липље, између Теслића и Котор Вароша, уздиже се православни манастир Липље. Село Липље помиње се у повељама угарских краљева 1273. године, док народно предање манастир повезује са периодом оснивања првих српских епархија, што је пола вијека старије од угарског помена. Ипак, највећи број предања датира изградњу овог манастира у вријеме српског краља Драгутина Немањића (1276–1316).

Фотографију уступила Туристичка организација Републике Српске. Аутор фотографије: Милован Кртолица

Најпознатији туристички садржај у Добоју је тврђава, коју Добојлије називају Градина. Да је градња добојске тврђаве камених зидина почела у 13. вијеку доказују бројна археолошка истраживања, налази накита са гробља на Усори и керамике из дна јужне куле добојске тврђаве, аустријске гравире из 1697. године, стари турски пописи... Ови докази свједоче о времену почетка градње добојског утврђења у 13. вијеку, прате и дају веома вриједне податке о продору и смјењивањима непријатељских војних посада на овом подручју, те периодима надоградње, поправљања и дозиђивања добојске тврђаве током ратовања хладним нападним оружјем. Данас је добојско утврђење културно-историјски споменик високе вриједности који својом силуетом намеће обиљежје савременог града.

Извор: https://doboj.gov.ba/doboj/kroz-istoriju/

Обичај и вјековна традиција „Брање траве Иве на Озрен планини” је чувар озренске традиционалне ношње, пјесме и игре. Крајем сваког љета, 11. септембра, на Усјековање главе Св. Јована Крститеља, мјештани Петрова, Добоја и околних мјеста окупљају се на Гостиљу, једном од врхова Озрена. Становници вјерују у изреку да „трава Ива од мртва прави жива”, а убрана на тај дан, вјерује се да има чудотворне моћи што ово подручје чини јединственим.

Фотографију уступила Туристичка организација Републике Српске

Манастирски храм посвећен Светом Николи смјештен је у Калуђерици, мјесту на планини Озрен, по којој је манастир и добио име. До њега се стиже асфалтним путем дужине 7 километара од Петрова. Према народном предању манастир је задужбина српског краља Драгутина који је владао овим крајевима крајем 13. и почетком 14. вијека. Први писани помен о манастиру налази се у самом храму у натпису изнад улазних врата из 1587. године, у којем пише да је поп Јаков патосао цркву. Манастир је током своје дуге историје претрпио бројна страдања.

Фотографију уступила Туристичка организација Републике Српске. Аутор фотографије: Самир Захировић

Средњовјековна тврђава Добор налази се на лијевој обали ријеке Босне, око четири километра узводно од Модриче. Због свог стратешки значајног положаја, утврђени град Добор је током историје често био изложен пустошењима и освајањима. Својевремено је имао функцију контроле кланца ријеке Босне из кога се улази у Посавину. Од 2005. године, ово утврђење има статус националног споменика Босне и Херцеговине.

Фотографију уступила Туристичка организација Републике Српске

Манастир Тавна се налази на обронцима планине Мајевице, недалеко од пута Бијељина–Зворник. Храм је посвећен Пресветој Тројици. Сам настанак манастира везује се за краља Драгутина и наводи се као његова задужбина. Манастир Тавна се помиње као такав у турским пописима 1548–1586. године. Кроз своју историју претрпио је бројна страдања, као и велики број осталих православних богомоља широм Републике Српске.

Фотографију уступила Туристичка организација Републике Српске. Аутор фотографије: Арсеније Лекић

Вишеградска ћуприја саграђена је у времену од 1571. до 1577. године по жељи и наредби великог везира у Османском царству, Мехмед-паше Соколовића. Он је један од великих војсковођа и великих градитеља, поријеклом из села Соколовићи поред Рудог. Овај његов мост представља ремек дјело тадашњег градитељства. Легендарни камени мост симбол је града Вишеграда и „главни лик” романа На Дрини ћуприја, славног нобеловца Иве Андрића. Величанствени мост на Дрини под заштитом UNESCO-а је од 2007. године.

Фотографију уступила Туристичка организација Републике Српске. Аутор фотографије: Мирјана Сушић

Меморијални комплекс „Тјентиште” свечано је отворен 1971. године, као спомен на Битку на Сутјесци из Другог свјетског рата, у којој су припадници партизанског покрета успјели да из њемачког обруча спасе свој Врховни штаб на челу са Јосипом Брозом Титом. Овај комплекс се налази у Националном парку „Сутјеска”, који је највећи и најстарији национални парк у Републици Српској и БиХ, а основан је 1962. године као простор заштићених природних и културно-историјских вриједности.

Фотографију уступила Туристичка организација Републике Српске. Аутор фотографије: Никола Мошић

Овчији брод је најстарији мост преко ријеке Заломке. Налази се у селу Братач, 13 километара источно од Невесиња. Мост у садашњем облику је изграђен за вријеме турске владавине, али је врло вјероватно да је на овом мјесту постојао мост за вријеме Римске империје јер добро очувани римски пут води директно ка њему. На основу археолошких података, мост је настао највјероватније почетком 18. вијека, тачније за вријеме владавине султана Махмуда I (1730-1754). Изграђен је у потпуности од камена и има три лука. Дужина моста је 35 метара а ширина 3 метра. Дуг временски период то је био једини мост на ријеци Заломци. Име су му дали чобани, који су преко њега водили стада оваца на испашу у планине. Овај значајни културно-историјски драгуљ је проглашен националним спомеником БиХ и налази се под заштитом државе.

Фотографију уступила Туристичка организација Републике Српске. Аутор фотографије: Борис Трогранчић

Стећци изнад Билећког језера
Стећци чине јединствен духовни, умјетнички и културни феномен. Представљају средњовјековну умјетност, откривају начин размишљања и сензибилитет цијеле епохе, а својом величином и украсним елементима свједоче о снази, положају и утицају оних над чијим посмртним остацима су подизани. Око њиховог поријекла постоји велики број различитих мишљења, али бројни примјери свједоче о православном карактеру становништва коме су подизани ови надгробни споменици.

Фотографију уступила Туристичка организација Републике Српске

Арсланагића или Перовића мост је један од најљепших примјера османске архитектуре у Требињу. Он се издваја од осталих љепотом линија, маштовитошћу и сликовитошћу облика. Изграђен је највјероватније пред крај 16. вијека. Према појединим наводима, мост је задужбина великог везира Мехмед-паше Соколовића, мада постоје и бројне друге теорије везане за његову изградњу. Касније је добио име Арсланагића мост, по племићу Арслан-аги који је избјегао из Новог (данашњи Херцег Нови) након што су га освојили Млечани и настанио се у Требињу. Мост је имао велику важност све до изградње пута за Дубровник Од 1972. године спаја насеље Полице и Градину у Требињу јер је, захваљујући Земаљском заводу за заштиту споменика и природних ријеткости у БиХ, на приједлог Завичајног музеја у Требињу, измјештен - како не би остао испод формираног Горичког језера. Тако је постао значајан културно-историјски споменик града на Требишњици.

Фотографију уступила Туристичка организација Републике Српске. Аутор фотографије: Гордана Лакић

Туристички комплекс Херцеговачка Грачаница је најпосјећенија локација сакралног карактера у источној Херцеговини. Херцеговачка Грачаница је изграђена као испуњење жеље чувеног српског пјесника Јована Дучића, родом из Требиња, изражене у његовом тестаменту. Желио је да буде сахрањен на једном од брда која окружују Требиње у цркви налик „оној на Косову”, мислећи на Грачаницу на Косову, најпознатију задужбину српског краља Милутина из 1321. године. Јован Дучић је умро 1943. године, 7. априла, на празник Благовијести. Управо на тај исти дан 1999. године на брду Црквина је постављен и освештан камен темељац за изградњу Херцеговачке Грачанице. Цијели комплекс је завршен наредне, 2000. године. На празник Благовијести, 57 година након смрти пјесника, Дучићеви земни остаци су пренесени у Херцеговачку Грачаницу.

Фотографију уступила Туристичка организације Републике Српске. Аутор фотографије: Нада Мастило

Манастир Тврдош се налази на десној обали ријеке Требишњице, 5 километара западно од Требиња. Саграђен је на темељима цркве из 4. вијека и спада у ред најстаријих културно-историјских споменика у Републици Српској. Током турско-млетачког рата, крајем 17. вијека, манастир је порушен, а дио реликвија пренесен је у манастир Савину (код Херцег Новог) и манастир Дужи код Требиња, одакле је 1992. године у Тврдош пренесена рука Свете краљице Јелене Анжујске, мајке српских краљева Милутина и Драгутина. Манастир је познат и по чињеници да је у њему Свети Василије Острошки примио монашки постриг и свештенички чин. То је разлог зашто се Свети Василије назива још и „Острошки и Тврдошки”. Препород манастира почиње 1955. године када је обновљен цијели манастирски комплекс. Дугу традицију производње вина манастир успјешно одржава и у данашње вријеме захваљујући обновљеним виноградима, винском подруму и савременој винарији.

Фотографију уступила Туристичка организација Републике Српске. Аутор фотографије: Нада Мастило