Република Српска

У цијелом постратном периоду Република Српска се суочавала са бројним изазовима. Вршени су велики притисци да се укину њене надлежности, па чак и само постојање. Велику улогу у тим настојањима имали су високи представници за Босну и Херцеговину. У пракси, високи представник би требао да буде међународни представник Организације уједињених нација (ОУН) који надгледа и координише спровођење цивилних аспеката Дејтонског мировног споразума. Високог представника именује Савјет безбједности ОУН својом резолуцијом, а по препоруци Савјета за спровођење мира. Одлукама високих представника укидане су бројне надлежности Републике Српске као ентитета и преношене на ниво Босне и Херцеговине. Један од високих представника у БиХ, Карлос Вестендорп, смијенио је чак и легитимно изабраног предсједника Републике Српске – Николу Поплашена. Својим поступцима, високи представници су се често представљали као колонијални управници у БиХ.

Процес губљења надлежности Републике Српске знатно је изгубио на интензитету након 2006. године. Опстанак, а потом и даље јачање Министарства унутрашњих послова Републике Српске представљали су један од значајнијих успјеха у поменутом периоду. Упркос веома тешкој материјалној ситуацији насталој усљед претходних ратних дешавања, Република Српска је до сада успјела да изгради бројне импозантне објекте и да значајно развије своју привредну активност. Унапријеђене су бројне саобраћајнице, али и животни стандард грађана у цјелини.

У Републици Српској тренутно дјелују два јавна универзитета: Универзитет у Источном Сарајеву и Универзитет у Бањој Луци.

Универзитет у Источном Сарајеву, под именом Универзитет у Сарајеву Републике Српске, основан је 14. септембра 1992. године одлуком Народне скупштине Републике Српске. Универзитету у Сарајеву Републике Српске је 1992. године назив измијењен у Универзитет у Српском Сарајеву који је носио све до 2006. године, када је преименован у Универзитет у Источном Сарајеву.

Универзитет у Бањој Луци је основан 1975. године, а велики број факултета у његовом саставу формирани су након стварања Републике Српске.

Архив Републике Српске са сједиштем у Бањој Луци основан је 1992. године. У његов састав ушли су бивши Архив Босанске Kрајине у Бањој Луци као сједиште нове институције, Регионални архив Добој и Историјски архив Фоча. Архив РС успоставио је регионалне канцеларије у Зворнику, Сокоцу и Требињу. Архив РС прикупља, штити, чува, сређује, обрађује и даје на коришћење архивску грађу на цјелокупној територији Републике Српске.

Под садашњим именом Музеј Републике Српске постоји од 1992. године, на основу Одлуке Владе Републике Српске, од 14. новембра 1992. године. Овом одлуком Музеј Републике Српске је проглашен и за централну установу заштите покретних културних добара Републике Српске. Музеј нуди богату сталну поставку која посјетиоце упознаје са раздобљем од далеке прошлости до данашњих дана.

Народно позориште у Бањој Луци основано је 1930. године као „Народно позориште Врбаске бановине” и од тада је важан носилац развоја драмске умјетности на овом простору. У периоду након Другог свјетског рата носило је назив „Народно позориште Босанске Крајине”, а након стварања Републике Српске ово позориште је добило назив Народно позориште Републике Српске. Објекат се налази на листи националних споменика Босне и Херцеговине.

Један од кључних пројеката у Републици Српској је изградња аутопута који би повезао Бању Луку са Београдом. Посљедњих година се улажу знатни напори у остварењу тог циља, а до сада је отворена изузетно значајна дионица тог аутопута и то на линији Бања Лука – Добој. Симболично, назив отворене дионице аутопута је „9. јануар“.

Током трајања рата, а посебно након његовог завршетка, дошло је до велике обнове духовног живота код српског народа на подручју Републике Српске. Обновљен је и изграђен велики број вјерских објеката, а достојанствено се обиљежавају сви вјерски празници.

Пољопривреда у Републици Српској представља једну од најважнијих привредних дјелатности. Сеоско становништво је један од кључних чувара обичаја и традиције српског народа на овом подручју.

Република Српска 9. јануара обиљежава Дан Републике, празник који симболизује историјску борбу за слободу, национални идентитет и право на достојанствен живот српског народа у БиХ. Тог дана, 1992. године, проглашена је Република српског народа у БиХ, што је био првобитни назив Републике Српске. Уједно, тог дана се обиљежава и крсна слава Републике Српске – Свети архиђакон Стефан. Један од кључних догађаја током прославе овог празника је и парада која се организује сваке године на некој од локација у Републици Српској.